////////////////////////////////////// dogadjaji /////// naruciti knjigu ////// skinuti .pdf veziju ////// english // español //


Schengen sin esfuerzo / Schengen with ease
kompilacija Vahida Ramujkic
Beograd / Barcelona / Bruxelles / 2006
365pag, 170x244, paperback covers
naruciti primerak: org(at)rotorrr.org

“Extra-comunitarios,” ili gradjani ne-evropskih zemalja, moraju da ispune "extra-birokratski" zadatak koji ce im omogucitida se slobodno krecu i rade na teritoriji Evropske Unije. Sporost i kompleksnost tog procesa ce varirati u zaavisnosti od tipa "extra-komunitarka" o kome se radi.

Skoro svako bi se slozio da je birokratija najdosadnija stvar na svetu.Vreme provedeno u redovima i cekaonicama nije smatrano delom zivota, vec interferencijom, svakidasnjica stavljena na "pauzu", i da kada je sve gotovo, bice moguce da se nastavi sa “stvarnim” kao da se u medjuvremenu nista nije dogodilo. To je protraceno, besmisleno vreme koje treba da bude izbrisamo cim pre novi status je postignut - u slucaju da je ceo proces imao zadovoljavajuci ishod.

Kartica sa brojem postaje kljuc do slobode i zelja za njom raste u meri u kojoj birokratski proces, tranzicija, neresavanje, zacarani krug pocinje da se oduzuje i zapetljava.

Ako je istina da mi ucimo o zivotu ziveci ga, cemu nas uci ova najdosadnije iskustvo? Da bolje cekamo u redu? Da budemo smerniji, poslusniji ili da bolje lazemo nadlezne vlasti? I kako smo uopste stigli do toga:da parce papira moze da nam obezbedi slobodu?

"Schengen bez muke" je kompilacija materijala iz razlicitih oficijelnih i ne-oficijalnih izvora, ukomponovan da razjasni kako su svakodnevne prakse i zivljenje afektirani usled aplikacije Stranackog zakona EU i Sengenskog sporazuma na teritoriji Evrope.

Usvajajuci Assimil Metod (Alphonse Chérel, Paris, 1929) ova knjiga pruza sistematicnu studiju svih birokratskih koraka sa kojim "ne-EU" gradjanin mose da se susretne na putu do dobijanja EU drzavljanstva. Svi definisani koraci po hronoloskom redu od dobijanja putnicke vize do Nacionalizacije dati su kroz lekcije po principu knjiga za ucenje stranih jezika, uporedjujuci administrativni jezik Stranackog zakona sa upravo nepoznatim jezikom koji prvi treba da bude savladan u cilju asimilacije u novu sredinu i dobijanja novog statusa.

Organizovanjem strukture svake lekcije u Narativni, Gramaticki i de sa Vezbama, izlazu se razliciti pristupi ovoj birokratskoj problematici.Dok je u Narativnom delu dat laicko-iskustveni pristup zakonu, zakon onako kako je iskusen od strane onih koji treba da ga ispunjavaju, (ovaj deo je sastavljen od tridesetak istinitih prica cija naracija moze da se prati na nehronoloski nacin) , Gramaticki deo ujedinjuje legalno normativni skup informacija, zakon onako kako je formulisan (informacije sakupljene iz legalnih izvora razlicitih EU zemalja i njihovih razlicitih administrativnih nivela). Na kraju deo Vezbi ujedinjuje razlicite birokratske formulare koji treba da budu popunjeni, isecke iz novina, delove originalnih dokumenata…

Ono sto je novo u Alphonse Chérelovoj Assimil originalnoj metodi je bilo da demonstrira da ucenje nije bazirano na shvatanju komplikovanih gramatickih dinamika stranog jezika, vec na memorizaciji citavih fraza. na taj nacin znovo znanje se usvaja na nesvesni , automatski nacin, putem mehanicke repeticije, slusanja ploca, citanja i ponavljana... Slicna stvar vazi i za "birokratski metod: mehanicka repeticija radnji, ponovno i ponovno ispunjavanje formulara, dan za danom, bez usudjivanja da se pita – “cemu sve to?”, (tom zakonu nedostaje logika) sve dok jednog dana ne asimilujemo (nas u novo okruzenje i novi jezik u nas).
chapters
map

index of chapters

index of charcters

Kako je taj administrativni jezik napisan? Kako je primenjen? I kako moze da bude savladan?

Zakon koji regulise imigraciju funkcionise kao ekscepcioni zakon nadredjen od strane “ekonomske zajednice” i apliciran sa vrha na razne inferiorne nacionalne i lokalne administrativne nivele, na taj nacin kreirajuci nezgrapne birokratske arhitekture, koje u prakticnim situacijama onemogucavaju razresenje legalnog statusa novo-pridoslih, prisiljavajuci ih da lutaju po tom lavirintu bez izlaza ili da traze resenja sa druge strane zakona.

Rec “asimil” potice od “asimilacije”, termin za koji je jos Chérel primetio da postoji u skoro svim jezicima. Ali ako sredinom proslog veka, sa popularizacijom putovanja i turizma, za Chérela rec “assimil” je imala smisao u usvajanju novog znanja* o novim kulturama i jezicima, rec “assimil” je sada ozivljena opet u vezi sa putovanjima i interkulturalnim susretima, ali sada u svom drugom znacenju - kao usvajanje dominantnih obicaja i ponasanja od strane minoritarnih* (*iz wikipedije).

I dolazi postavljajuci serije novih pitanja u drustvu u kontinuiranoj tranziciji: ko treba da se asimiluje i u sta? Da li su samo oni koji dolaze ili i oni koji su vfec tu, oni koji treba da se konstantno asimiluju na stalno novoproizvedene situacije i realnosti savremenog drustva?


Vahida Ramujkic · Foundation Marcel Hicter · Ittaca Project · rotorrr.org