Septembra meseca ove godine Kulturni Centar Rex slavio je 20 godina od svoga osnivanja. Od kada se formirao ’94 godine u žarištu političkih previranja, kroz ovaj Kulturni centar koji je imao svoje jedinstveno mesto, naročito tokom 90ih okupljajući nezavisne kulturne, sub-kulturne i umetničke prakse, po rečima Darke Radosavljević prve ‘koordinatorke’ ovog prostora “za koje nije bilo drugog mesta u gradu”, prošlo je više hiljada plesnih, muzičkih, pozorišnih, društvenih, kritičkih, zabavnih programa i manifestacija. Rex je prolazio kroz razne faze u svojoj genezi, tokom 90ih bivajući, po rečima mnogih aktera, inicijatora i instigatora tadasnjih programskih aktivnosti ‘sigurna kuća’, uporište kulturnim, i društvenim aktivnostima koje su u tom periodu bili isključeni iz javnog i medijskog prostora. Tu se okupljaju nezavisne teatarske grupe koje intenzivno koriste ovaj prostor za produkciju novih alternativnih scenskih postava, okupljaju se i organizuju svoje manifestacije razne rodno senzibilne i feminističke organizacije, organizuju se susreti i festivali eksperimentalnih i niskobudžetnih filmskih, video, stripskih, muzičkih i umetničkih produkcija, koje opet okupljaju nezavisne kulturne produkcije iz unutrašnjosti i regiona bivše Jugoslavije, što je činilo jedinstvenu praksu u vremenima ratnih i političkih konflikata. Takođe istorija Rexa nerazdvojivo je vezana za razvojni put tadašnjeg nezavisnog radija B92, svog osnivača, koji je i sam činio bitnu opoziciju tadašnjem društvenom i političkom poretku, pa u ovom periodu Rex jednim svojim delom funkcioniše i kao ‘prošireni radijski prostor’. Tu se ugošćavaju javne debate i promocije filmova i publikacija iz produkcije Radija B92, koji pritom obezbeđuje i razne internacionalne potpore za informativnu i medijsku delatnost koja je prevashodno usmerena na rušenje aktuelnog rezžima.

Krajem 90ih programi Rexa sve više se vezuju za digitalne medije i orijentišu ka umrezavanju na internacionalnom nivou, kao i promociji domaćih kulturnih aktera, te ovaj period dobija svoju naročitu kulminaciju tokom NATO bombardovanja 99te godine, kada nakon prisilnog preuzimanja prostora u Jevrejskoj 16 od strane vlasti centar biva izmešten iz svojih prostorija i time prinuđen na prevashodno ‘virtuelnu’ egzistenciju.

Petooktobarski prevrat, 2000te godine otvara novu etapu u istoriji kulturnog centra, na različitim nivoima, od kojih je bitan onaj finansijski po kome se kao i sam Radio B92, Rex prestaje dotirati prevashodno za svoju anti-rezimsku politiku, te njegove finansijske potpore bitno slabe sada bivajući prestrojene na domaće fondove čije su i finansijske mogućnosti kao i valorizacija kulturnih praksi sada znatno manje. Ujedno sa novim sistemom u Beogradu i širom Srbije pojavljuju se razni drugi centri sličnih orijentacija i kapaciteta te Rex gubi svoje primatno mesto koje je dotad uzivao na domaćoj kulturnoj sceni. Međutim bitno je primetiti da Rex, za razliku od raznih sličnih centara u regionu i istočnoj Evropi koji su se pojavili pod sličnim okolnostima i vršili sličnu društvenu i kulturnu funkciju, prevazilazi tu krizu i uspeva da se transformiše u novom zadatom društvenom kontekstu…

Sa talasom privatizacija javnog sektora, koji dolazi kao nuspojava izvojevanog ‘demokratskog sistema’ dolazi i do strukturalnih promena u funkcionisanju Kulturnog centra. Njegovo glavno uporište koje je činio Radio B92, 2008 prelazi u privatno vlasništvo, što znači i njegovu orijentaciju na komercijalne standarde (čime pritom postepeno gubi i svoju društvenu funkciju), dok funkcionisanje Rexa prelazi u nadleznost ne-profitnog ogranaka novoosnovanog fonda Radija B92. Rex se ustanovljuje kao jedan od centara u Evropskoj mreši nezavisnih kulturnih organizacija, deleći raznorodne strategije i iskustva, funkcionianja, odršavanja i opstanka ovih manje ili više (ne)zavisnih kulturnih praksi u preovladavajućim neoliberalnim društvenim i ekonomskim sistemima.

U dodatak ovoj veoma sažetoj istoriografskoj okosnici, treba navesti da je tokom čitavog ovog perioda Rex recipient nebrojenih programa i produkcija, koje su u određenim periodima po rečima Karatine Živanović (direktorke od 1996 do 2007) okupirale prostor tokom 24 sata dnevno, daleko prevazišavši svoje kapacitarne mogućnosti. I pored brižljivo vođene administracije tokom čitavog ovog perioda, izgleda nam gotovo nemoguće obujmiti u jednoj analizi sve aspekte, ideje, uticaje koji su se prelamali, generisali u istoriji ovog kulturnog centra, koja možda ne bi bila toliko značajna samo za njega samog, već posredno i za naše bolje razumevanje i evaluaciju kompleksnih istorijskih procesa koji su se odigravali u protekle dve decenije.

Rexov evolutivni vrt upravo čini pokušaj usmeren u ovom pravcu. Kroz razgovore sa raznim akterima različitih faza Rexove egzistencije pokušala se uhvatiti razvojna logika i morfologija , raznovrsnih ideja, projekata, programskih linija, spoljnjih i unutrasnjih činilaca koji su doveli do njihovog nastajanja, efekata koje su proizvodili, međusobnih veza koje su se generisale, pa uzroka njihovog nestajanja ili transformisanja u nešto drugo. Svaka od aktivnosti koja se odlikovala određenim stepenom integriteta (autonomije) bila bi prevođena u vegetalnu morfologiju biljne vrste, čije bi specifične karakteristike direktno proizilazile iz faktografije dobijene u intervljuima sa akterima ovih dešavanja. Pošto je obavljeno nekih tridesetak ili više intervjua, sve ove detektovane i rekonstruisane ‘biljke’ trebale su naći mesta, u jednoj velikoj predstavi (zidnom muralu) Rexovog vrta, koji bi ujedno činio i simboličnu predstavu Rexovog istorijata.

Predstava tla u perspektivi gde presek zemlje u donjem planu simbolizira godinu Rexovog osnivanja (‘94), od koje se na gore u pravilnim razmacima ređaju 20 horizontalnih linija markirajući hronološki sled godina, da bi se u blizini plafona vremenski tok zaustavio današnjim trenutkom koji je simbolično prikazan horizontom pejsaža, čini teren na kome se odigrava Rexova istorija. Tu shodno faktografskim podacima ‘niču’, ‘rastu’, ‘granaju se’, ‘listaju’, ‘cvetaju’, ‘ukrštaju’, ‘kaleme’, ili ‘venu’… biljne vrste svaka sa svojom specifičnom razvojnom morfologijom karakteristikama, koegzistirajući u zonama koje obeležavaju različite periode a opet u jednom zajedničkom eko-sistemu koji je nekad spolja a nekad uznutra pod uticajem različitih stimulativnih ili remetilačkih faktora…

Pošto je rad tekao u fazama prvo kroz intervjue gde su se definisale biljne vrste, zatim uz razne konsultacije njihovo unošenje ugljenom na zidu na odgovarajuća mesta u pejsažu, sledeća faza je trebala okupiti glavne aktere Rexove istorije u zajedničkoj analizi i evaluaciji proteklih zbivanja. Upravo iz tog razloga podaci su u ovoj fazi bili unošeni ugljenom kako bi se crtež mogao modifikovati i uneti novi sveži detalji i informacije proistekle iz razgovora. Pošto bi se ustanovila neka manje više definitivna forma crteža, faza koja je sledila sastojala se u trasiranju definitivnih linija Rexovog vrta permanentnom akrilnom bojom.

Koliko se duboko moglo ući u ovu evaluaciju ostaje otvoreno pitanje. Realni, materijalni, vremenski i prostorni, pa i ljudski faktori nisu naravno omogućili niti intervjuisanje i konsultacije sa apsolutno svim akterima i učesnicima programa koji su se odrzavali u Rexu, kao ni njihovo okupljanje u zajedničkoj evaluaciji. Dosta bitnih stvari je verovatno i nevoljno propušteno ili im nije posvećena dovoljna paznja, ali ovu predstavu treba shvatiti kao put ka aproksimaciji jednoj istoriji koja može biti konstruisana iz različitih perspektiva, iskustava, praksi u međusobnom razgovoru.

Intervjuisani: Darka Radosavljević, Katarina Živanović, Dušica Parezanović, Nebojša Milikić, Veran Matić, Saša Mirković, Miloš Kukurić (Lo-Fi), Marijana Cvetković (Stanica), Nenad Čolić (Plavo Pozoriste), Marija Farmer, Bojan Đorđević (Ring-Ring), Boris Čakširan (ERG Status), Boris Mladenović (Jarboli), Žana Polijakov, Zoe Gudović (Žene na delu), Ana Dzokić i Mark Neelen (Stealth), Gordana Lebović (Omen), Dragan Protić i Đorđe Balmazović (Skart), Siniša Rogić, Pera Montazer, Srđan Veljović, Tanja Pajović (Ister), Anđelka Vujinović, Tanja Stikić (Miraz), Vlada Zarić, Zoran Naskovski, Marko Pejović (Hajde da), Radovan Božović (Striper), Relja Bobić (Dis-patch), Ivan Stanić, uz mnoge usputne konsultacije…