U godini koja obelezava stogodisnjicu Sarajevskog atentata, dogadjaja koji je po svetskoj istoriografiji poznat kao 'varnica' koja je pokrenula Prvi Svetski rat, ali i ne njen direktan uzrok, zvanicne interpretacije i citanja ovog dogadjaja podeljene su vise nego ikad, sto potvrdjuju brojni naucni skupovi i simpozijumi, kulturno i umetnicka produkcija u kojima se ispituju i pokusavaju ustanoviti novi istorijski narativi vezani za ovaj dogadjaj.
Moguce objasnjenje fenomena razbuktavanja ovog konflikta, barem u regionu je da se brisanjem Jugoslavije sa mape, i sa njom socijalisticke vizure kojom se istorija interpetirala (bazirane na dijalektickom materijalizmu Karla Marksa), brise i kritika kapitalistickih i imperijalistickih politika, a sa druge strane otvara citavo polje za rasplamsavanje konflikta baziranih na nacionalnim interesima koje vise ne dovode u pitanje kapitalizam i borbu za profit, sveveliko podrzanih od recentnih i aktuelnih geoplitickih tenzija na Balkanu, u Evropi i svetu.
Kroz uporednu analizu udzbenickog materijala kljucnih zemalja regiona, BiH (Federacije i Republike Srpske), Hrvatske, Srbije, Jugoslavije i Austrije i raznih vremenskih perioda (od 1950ih do danas), kao i dodadtnih istorijskih izvora otvorili smo diskusiju o tome kako i zasto interpretacije ovog dogadja variraju u zavisnosti od perioda i geografske lokacije, pokusavajuci da ustanovimo razlicita stanovista sa kojih su pisani i politicke cileve ovakvih interpretacija.
Radionica je rezultirala kolaznim sveskom sastavlenim iz ovih izvora.
|
|